Kao da se stalno ponavljaju priče da je lutrija u vreme praznika popularnija. Igra više ljudi iako je to „zadovoljstvo“ tada skuplje! Verujemo da će baš ti simbolični datumi da nam pomognu da baš mi, koji smo baš zaslužili, postanemo milioneri! Hoće li Vaskrs pomoći? Da li će večeras neko dobiti milion i nešto na lutriji, čije će sve koverte sutra uveče izvući?
Čujem, priča revoltiran narod – Što smo u bednijoj, goroj i bezizlaznijoj situaciji, to više verujemo u sreću! Samo nas, ti iz države, zamajavaju i mažu nam oči tim lažnim nadama…
Pa prirodno je to. Skloni su ljudi da veruju da postoj neki balans u životu. Ako su do sada mnogo patili, ako su se dovoljno mučili, negde tamo, jednom, baš njih mora da čeka isto tako velika sreća (na nebu, u happy ending-u, bingu…). Eto i plodnog tla za manipulacije!
Naravno, kad imamo utisak da smo nemoćni, da naš uspeh ne zavisi od našeg angažovanja, logično je da u većoj meri verujemo da bilo kakav uspeh može da nas „strefi“ samo slučajno. Istina je da se ljudi više klade, što teže kontrolišu svoj način života. Ipak, teško da će im to pomoći.
Jeste li i vi bar nekad uplatili srećku, kladili se ili bar „share-ovali post“, ne bi li baš vas random izvukli? Ja jesam, dosta puta. I dobijala sam više puta, ali uglavnom kad te nagradne igre nisu bile na čistu sreću. Uglavnom je to bila nagrada jer sam nešto kreativno napisala, napravila nešto lepo i ukusno, uslikala zanimljivu fotografiju. Baš da su me slučajno izvukli i nisu tako često… Ali sam se baš obradovala i to proporcionalno srećnije što je to što sam napravila bilo iskrenije, više od srca moje!
Nedavno sam čula priču čoveka koji kaže da je pre 5 godina dobio na bingu, a sada se žali da bukvalno nema šta da jede. Kako je to moguće? Kao jedino rešenje sada vidi da ponovo dobije na toj istoj igri. Mislim da ne moram da tražim baš tačan proračun kolika je verovatnoća da se to desi.
Kako to da se nekad proračun o maloj verovatnoći ostvari, a kako u drugom slučaju, nekog zapadne baš taj najmanji procenat?
Pa valjda zato i postoji ta mala verovatnoća. Kad se nikada ne bi dešavala, onda bi verovatnoća bila 100% da nema nikakve šanse.
Ipak, kaže ova moja nauka, slučajne nesreće su veoma retke, baš kao i slučajne sreće. Većina nesreća nije slučajna, većina sreća, takodje! Pretpostavljam da ste dosta puta čuli da se nekom odredjenom čoveku baš često dešavaju neverovatne stvari (u plusu ili minusu). Kako je to moguće? Kažu stručnjaci da mi, ipak imamo neku moć (nije ni natprirodna, ni namerna), da svoj život namestimo da izgleda baš u skladu sa baš tim scenarijem u koji od malena verujemo. Stalno radimo na tome da iznova i iznova baš tu pretpostavku dokazujemo. Zašto se onda čudimo? Kako nam nije jasno da mi to sebi i svom životu radimo? Zašto to radimo, kad često govorimo i mislimo da mi to ne želimo? Zašto, zašto… Da li je moguće da imamo baš toliku „moć“? Još nam je otežanjije jer sve ovo najčešće i deluje kako da je slučajnost. Ali, slučajnost koja se ponavlja! Prave slučajnosti su zaista mnogo retke.
Zato valjda i kažu da je ljudima koji čistom srećom dobiju ogroman dobitak ili onima koji slučajnim spletom okolnosti sve izgube, treba otprilike dve godine da se vrate na staro.
Zanimljivo je onda da svoj život organizujemo da budemo baš toliko bogati ili siromašni, baš toliko srećni ili nesrećni za koliko sami verujemo da zaslužujemo. A skoro svi pričamo upravo to da vredimo mnogo više! Sada samo da odlučimo, naučimo, uradimo i postignemo da i bude toliko.
I šta sad? Da čekamo i da se nadamo da će sutra baš našu „kovertu“ ovi iz “države” da izvuku? Da ćemo baš mi da dobijemo mikser? Uh, ali kod kuće imam već dva miksera. (Jedan smo dobili pre neku godinu na vaskršnjoj nagradnoj igri). Fali mi pegla, al nju upravo dobi neko drugi!
Nego, znate kako, da ja vidim kako ću da zaradim za tu peglu! Kako znam i umem, baš u situaciji i na mestu na kojem sam.
S druge strane, ne moramo da budemo ni skroz isključivi i uvek preozbiljni. U redu je da sebi dozvolimo i da se malo poigramo. Neophodno je da verujemo i želimo da je dobitak moguć. Naravno, nesuvislo je da sve nade polažemo samo na slučajnost, ali, malo zabave i uzbudjenja nije na odmet! Ako tu aktivnost konzumiramo povremeno, bez velikih ulaganja, shvatajući nagradjivanje, prvenstveno kao igru koju možemo, a i ne moramo da odigramo, onda od tog procesa možemo da očekujemo i zabavu. Ali, ukoliko smo skloni velikom riziku, stavljajući svoj život na lutriju i kockajući se se sa sobom, umesto očekivane sreće, napravićemo sebi ogromne probleme.
Kažu, ključno je imati meru…