Već dva dana slušam vest da je žena, vozačica, ugledavši oskudno odeveno dete na ulici, stala, otišla po njega i sačuvala ga u svom autobusu dok nisu došle nadležne službe po njega.
I moram nešto da vam priznam! Čula sam, više puta, neki svoj glasić kako uzgred dobaci – Pa šta sad! Zašto toliko tupe sa tim? Normalno je da neko tako postupi….
I jutros sam se setila, dok sam gledala lice te divne žene, dok je objašnjavajući šta je uradila, rekla skoro isto što i moj glasić – Da je ona samo radila svoj posao i da se iznenadila publicitetu…
Uh! Jesmo li oguglali na normalno, dobro, plemenito, lepo…
Znam da se ponavljam. Medjutim, očigledno je i meni potrebno više puta ponoviti da bih shvatila!
Zbog svoje zaštite, predodredjeni smo da više obraćamo pažnju na opasno, loše, strašno… Za ono drugo, uglavnom unapred zaključimo da je nevažno. A upravo to, normalno, čini nas, naš život, našu kuću, grad, planetu, ovakvam kakvi jesmo. Može li i to obično da postane bitna vest?
Važno je ovo što je ta normalna gospođa, jedna od nas, uradila u trenutku iskušenja! Važno je, makar isto, (a medijske pažnje zaslužuje više) od onoga zlog i lošeg što je uradio neko, kome briga za drugo ljudsko biće, za naš svet, nije normalna. A čula sam i to jutros. I bila sam sigurna da je bitna vest da je nekom zlom stvorenju palo na pamet da povredi ljude dok su u pekari kupovali doručak!
Njega prosto moramo da sprečimo da to radi! Opasan je! I to je to.
Ali, pravi heroji, pravi uzori su svi oni dobri ljudi, koji odgovorno, pošteno i vredno rade svoj posao!
Da li vam je palo na pamet koliku pažnju i priznanje oni zasužuju? I to svakodnevo. To su ljudi koji čine ovaj svet dobrim mestom za život! Oni jesu najvažniji ljudi na planeti!
Nadam se i želim i težim da budem jedna od njih. Ono što mi pada na pamet je da im, kad god za to pronadjem priliku, pružim pažnju za to što rade.
Da li treba da se zahvalite spremačici što vam je, npr. lepo pospremila hotelsku sobu i poželite joj srećne praznike, baš sa istim uvažavanjem sa kojom popričate i isčestitate se sa vašim dobrim šefom, koga ste slučajno u istom hodniku sreli? Podjednako je bitno.
Koji je kriterijum za odradjivanje vrednosti ljudskog bića?