Da li postoji ili ne? Jel to može nekako naučno da se dokaže?
Da se razumemo na početku, već odavno je naučno dokazano da postoji mnogo veći broj čula od 6! To će znati da vam objasni svaki marljivi student psihologije još na prvoj godini. Čime osećamo bol, da nam je toplo, hladno, da se pokrećemo… Ali da ne raspravljamo sada o terminologiji. Nauka kaže, čula ima veliki broj, a mi ćemo ovaj izraz „šesto“da koristimo u prenesenom značenju.
Verujem da ste svi više puta doživeli ili čuli od nekog vama bliskog, kome i te kako verujete, da se dogodilo nešto, za šta nemate baš racionalno objašnjenje. Evo danas sam slušala priču, u koju nemam razloga da sumnjam, o devojci koja se pre par dana naglo probudila, uznemirila… Više nije mogla da zaspi, osećala se prazno, bez očiglednog razloga je dobila averziju prema jednom tu prisutnom, nedužnom psu… I sve to kasnije, popodne ispričala majci. Kao da je znala da nešto nije u redu, a da u tom trenutku nije imala informaciju da njene ljubimice, mačke, više nema jer su je tokom noći, u drugom gradu, rastrgli psi. Postoji li neka nevidljiva i neobjašnjena veza? Možemo li da znamo nešto za šta nismo čuli, šta nismo videli, opipali ga?
Ljudi od davnina veruju u nešto onostrano… Neki ga smatraju natprirodnim, neki božanskim, drugi duhovnim, vražjim, kosmičkim…
Kako se tačno zove, ne znam, ali znam da pripada istom ovom svetu kojem pripadamo i mi. Prirodno je, podjednako kao i mi sami. Za koliko stvari vekovima nismo znali, pa se kasnije za njih pronašlo naučno objašnjenje.
Ne bih da shvatite da mislim da se sve mora objasniti strogo egzaktno. Ali, s druge strane, ni u kom slučaju ne propagiram gatanje, bajanje, čitanje sudbina, raznorazna praznoverja i ostale prevare!
Ono čega je važno da budemo svesni je da mi možemo da „pročitamo„ i mnogo više od onoga što nam same reči govore. Već vam je poznato da po nekad jednostavno znate da li je to što vam neko govori istina ili nije. Može neko da izgovara identične reči, identične fraze, rečenice, da priča čitave logične i povezane priče, ali da u jednom slučaju njegov govor tela, mimika, stav, telo, mikro i ko zna još koje sitnice, koje nikako ne može svesno da kontroliše, ili potvrđuju ili opovrgavaju to što govori. Nekada jednostavno znate da nešto nije u redu, a šta tačno, ne umete da objasnite.
Takođe, postoji odličan pokazatelj da li je osećanje druge osobe autentično. Mi sami možemo da budemo merni instrument, za to. Ili osećamo isto to što nam ta druga osoba govori ili ona izgovara jedno, a poručuje nešto sasvim drugo. Znate ono kad vam neko kaže da je tužan, a vama se stegne u grudima. Ili neko rida iz sve snage, a u vašem oku suze ni na pomolu.
Verujete sebi i svom osećaju. Znate vi mnogo više nego što ste toga u ovom trenutku svesni!
S druge strane, nikako to ne treba da predje u nadmenost ili neki osećaj svemoći! To su osetljive stvari. Preispitivanje i oprez, pri donošenju zaključka, nikako nisu na odmet. Bolje je da tri puta proverite, da pet puta „nasednete“ , nego da se jednom ogrešite.
Moguće je da u svemu ovome postoji neka matematička zakonitost. Ipak, jedno je sigurno, ona nije tako jednostavna kao što je 1+1=2. Kompleksna je, a koji je tačan algoritam u pitanju, pojma nemam!
I još jednom, imam potrebu da naglasim, ovo nikakve veze nema sa prevarantima, nestručnim, bezobraznim i presamouverenim gledačima u zvezde, karte, usmerivačima raznoraznih energija i sila, koji očajne, izgubljene i uplašene ljude hoće da obrlate. Lako je nekom ko ne vidi izlaz, rešenje, opciju, mogućnost, pa ni nadu, podmetnuti šećernu vodicu ili travku! Iako naučna istraživanja na ovu temu nisam radila, moje mi „šesto čulo“ govori da te raznorazne „nadri“ treba zaustaviti.
Preferiram nauku, stručnost i profesionalnost. Medjutim, ne zanemarujmo ni unutrašnje osećaje i veru.
A, možda je za neke stvari dobro da ostanu nerazjašnjene.