About

Ne volim da upotrebljavam izraze svaki, nikad, uvek, ništa…

            Ipak, mislim da nam nije teško da se složimo sa konstatacijom da svaki čovek u nekom periodu svog života zapadne u krizu ili ima neki problem! Makar po nekad razmišlja i promišlja, da li su njegova trenutna postignuća u skladu s najvišim dometima koje nosi u sebi? Da li možda može i drugačije bolje, više, srećnije ili interesantnije?

            Postoje oni kojima je tada narušeno mentalno zdravlje, ali većina i dalje nije bolesna, samo ne zna kako sama da se izbori sa promenama. Ono što su do sada radili, više ne pomaže.

            Tada ljudi mogu da odluče da sami pate sa svojim bolom, misleći da tako čine uslugu svetu, ne opterećujući nikog!

            Isto tako, mogu da shvate da drugima ukazuju poverenje i priznanje, tako što  iskreno potraže pomoć.

            Nekada je dovoljno da nas neko nama blizak, kome je stalo do nas i kome verujemo, sasluša i pomogne nam da iz drugog ugla pogledamo sebe same i lako nadjemo rešenje.

            Medjutim, po nekad, dobra volja nije dovoljna.  Zato su tu stručnjaci koji znaju kako da budu tu uz nas, dok tražimo način da se nosimo sa time šta nam se dogadja, onim što osećamo i doživljavamo, dok istrajavamo i preživljavamo ili pronalazimo izlaz i rešenje.

            Danas vam se nude mnogi! Moderne gatare i vidari (ne zovu se sada tako prosto, naravno), koji vešto svoju manipulaciju ili neznanje kriju iza privlačnih obećanja brzih, fantastično jednostavnih tehnika, rogobatnih naziva, koji treba da podsećaju na nešto „mnogo pametno“! Ubedjuju vas da ništa ne treba da radite, samo da se prepustite njima. lažnim „stručnjacima“.  Oni jeste da nisu završili neku vama poznatu školu, ali se od nihovog silnog „samopouzdanja“ ne setite to ni da proverite. I svaka od tih metoda je „priznata“ – jeste da niko do pre par godina za to nije ni čuo, ali…

Imate pravo da odlučite, da li ćete da poverujete u nešto što ne razumete, ma kako bombastično i „pametno“ zvučalo!

            Ja nekako najviše poverenja imam u psihologe. Nelogično je da mi se zameri. Mislim da lako možete da razumete to što poštujem profesiju kojoj pripadam, znajući koje mogućnosti, a koja ograničenja nosi sa sobom. Vidim, osećam, znam, verujem… da su joj dometi mnogo veći od onih za koje i ja i vi znamo. Zato i krećem u potrage za novim vidicima! U ovoj avanturi možemo da idemo zajedno, pišući, čitajući, komentarišući, misleći, sumnjajući, diskutujući, ali i radeći, istražujući…

            Tekstove na blogu shvatite kao podstrek da mi se pridružite na tom putu, ukoliko u njegovu svrhu verujete! Nadam se da uspevam u nameri da im pristupam odgovorno i profesionalno, ali u isto vreme u stilu Svako-dnevne, bliske nam, psihologije!
Hvala vam što ste ovde!

Katarina Stojanović Kostić
diplomirani psiholog